Bivša olimpijska bacačica kladiva - nova uzdanica italijanske ljevice protiv Meloni

Foto: Agencije

Bivša olimpijska bacačica kladiva Silvija Salis, sada gradonačelnica Đenove, privukla je nacionalnu pažnju početkom ovog mjeseca kada je u sjevernom lučkom gradu organizovala veliki tehno parti na Trgu Mateoti, navodi Politiko.

Snimci nje za DJ pultom brzo su se proširili društvenim mrežama.

Kontrast sa Meloni, čiji je prvi potez po dolasku na vlast bio obračun sa ilegalnim rejv žurkama, bio je očigledan.

Njen trenutak da se pojavi na italijanskoj političkoj sceni teško da je mogao biti bolji. Vlada Meloni pretrpjela je težak poraz na referendumu o reformama pravosuđa u martu, što je ulilo novo samopouzdanje opozicionim partijama, koje su odjednom osjetile da imaju šansu da pobijede na sljedećim parlamentarnim izborima, koji moraju biti održani prije kraja naredne godine.

Ali prije toga, ljevici će biti potreban kandidat koji može da pobijedi.

Četrdesetogodišnja Salis je neodređena po pitanju toga da li je to ona.

U izjavama za dnevni list La Stampa početkom marta priznala je:

„Lagala bih kada bih rekla da me jednog dana ne zanima bavljenje nacionalnom politikom.”

Međutim, od tada je opreznija, dok planira svoj sljedeći potez u atmosferi visokih očekivanja širom zemlje.

U intervjuu u gradonačelničkoj palati iz 16. vijeka, s pogledom na prepoznatljivi svetionik Đenove, navela je da je njene pratioce na društvenim mrežama sada „stalno” podstiču da napravi iskorak na nacionalnu scenu.

Ali za sada, ona ostaje pri svom.

„Građani Đenove su me izabrali za gradonačelnicu, i očekuju da taj posao obavljam“, rekla je za Politko, pijući veliku šolju mliječne kafe za radnim stolom prepunim sportskih suvenira i fotografija njenog trogodišnjeg sina.

Rastući politički profil

Uprkos oprezu, ona već gradi zamah, ocjenjuje Politiko.

Nedavna anketa koju je sproveo Noto pokazuje da bi njena (još uvijek nepostojeća) stranačka lista mogla da osvoji oko 6,5 odsto glasova na nacionalnom nivou. To je značajno, s obzirom na to da nema stranku i nije objavila kandidaturu. To bi takođe dovelo podršku ljevičarske koalicije u Italiji na 45,5 odsto, što je vrlo blizu desničarske koalicije od 46,8 odsto.

Desničarski listovi takođe je sada gotovo svakodnevno napadaju, što je jasan znak da već izaziva nelagodnost u dijelu establišmenta iz svoje baze na sjeveru zemlje.

Za sada, dva glavna favorita u unutarpartijskom nadmetanju na ljevici su Eli Šlajn, liderka Demokratske partije, i Đuzepe Konte iz populističkog Pokreta 5 zvijezda. Salis kaže da ne želi da učestvuje u primarnim izborima - niti da na njima glasa - što je podstaklo spekulacije da planira da se kasno uključi kao potencijalna kandidatkinja na izborima.

Umjesto primarnih izbora, Salis je tvrdila da bi kandidata trebalo izabrati dogovorom između stranaka. Na pitanje da li razmišlja o presedanu iz svoje kampanje za gradonačelnicu, kada je u Đenovi uspjela da ujedini stranke, odgovorila je:

„Da. Na primjer.“

U intervjuu za Politko, sugerisala je da ima ono što je potrebno da ujedini ljevicu. Na kraju krajeva, pobijedila je na izborima za gradonačelnicu Đenove kao umjeren kandidat, uz podršku stranaka iz centra i ljevice.

„Kao sportista, da biste osvojili bilo šta - regionalno, nacionalno, olimpijsko - morate da pravite žrtve. I isto važi za politiku. Da biste pobijedili, morate da ostanete ujedinjeni, što znači kompromis“, rekla je.

Ona je insistirala da je nedostatak jedinstva jedino što sprečava ljevicu da ozbiljno izazove Meloni.

„Nije pitanje lidera, već toga da se pojavite ujedinjeni, da pošaljete poruku kompaktnosti, progresivne snage spremne da vlada", rekla je.

Kao i Meloni, ona se predstavlja kao neko ko dolazi iz običnog italijanskog života.

Kćerka čuvara sportskog terena, opisala je skromno odrastanje:

„Praktično sam odrasla na atletskom terenu.“

Kao bacačica kladiva, bila je desetostruka državna šampionka i dvostruka olimpijka, prije nego što joj je povreda okončala karijeru neposredno pred Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. godine. Bila je potpredsednica Italijanskog olimpijskog komiteta kada je izabrana za gradonačelnicu kao kompromisni kandidat, izvan politike.

Van atletske staze, u posljednjoj deceniji je ostala u formi. Ima mišićave, od treninga oblikovane ruke i svakog jutra trči na traci po sat vremena, opsiuje Politiko.

Propuštena prilika Meloni

Njen izgled izazvao je i pažnju i podsmijeh, a kritičari je zadirkuju zbog imidža koji podsjeća na influenserku.

Dizajnerska odjeća i pažljivo kreiran imidž postali su dio političke debate, uz podsmijeh zbog njenih Bottega Veneta naočara i Manolo Blahnik štikli od 1.200 evra.

„Seksizam u politici je stvaran. Imamo i pjesmu: ako si lijepa, bacaju kamenje na tebe; ako nisi, bacaju ih i dalje", odgovorila je na pitanja o kritikama.

Za žene, tvrdi ona, procjena je stalna:

„Sve se pomjera sa kompetencije na lično, privatno.“

Salis kao odgovor na priče o njenom modnom stilu prebacuje fokus na politiku i ono što vidi kao neuspjehe vlade Meloni u oblastima bezbjednosti, siromaštva i zdravstva.

Zatim, naravno, tu je i Melonina neslavna podrška Donaldu Trampu.

„Ne zaboravimo da ga je podržala za Nobelovu nagradu za mir… takve stvari ne zastarijevaju dobro“, rekla je.

Salis je takođe tvrdila da Meloni nije iskoristila svoju funkciju premijerke da ostvari šire dobitke za žene.

„To što ste prva žena na čelu vlade je propuštena prilika“, rekla je, navodeći da su inicijative za podršku ženama unazađene. „Nije dovoljno da je vaša lična karijera dobro prošla ako ne date pravi podsticaj politikama koje podržavaju žene.“

Da je ona u vladi, insistirala je da bi pomogla ženama kroz finansiranje socijalnih usluga kao što su briga o deci, nega starijih i podrška ugroženim porodicama.

„Kada su te usluge nedovoljno finansirane, uvek žene plaćaju cenu“, rekla je.

Najupečatljivije inicijative Salis kao gradonačelnice bile su progresivne. Njena prva odluka bila je da upiše u matične knjige rođenje 11 dece rođene u inostranstvu u istopolnim lezbejskim parovima, što je prethodno blokirao njen desničarski prethodnik.

Otvorila je opštinski ured za prava LGBTQ+ osoba i uvela minimalnu platu za gradske ugovore. Takođe je podržala propalestinske inicijative.

Okretanje ka centru

Međutim, usred priča o nacionalnoj ulozi, ona je sve više pomjerala svoj politički fokus ka centru, sa naglaskom na glavna pitanja poput zdravstva, rada, bezbjednosti i migracija.

Levica, kako je rekla, mora da se fokusira na „pragmatična, konkretna“ pitanja.

U konkurentnoj trci na ljevici, njen ograničen politički staž mogao bi da joj bude mana, ali ona tvrdi da je prilagodljiva.

Na kraju krajeva, upravlja jednim od najvažnijih italijanskih gradova „sastavljajući kompetentan tim i učeći iz dana u dan, kao i svako na novom poslu“.

Iskustvo, tvrdi, dolazi u različitim oblicima. Ukazala je na disciplinu elitnog sporta i svoj rad u okviru italijanskog olimpijskog sistema, gde je sarađivala sa ministarstvima, međunarodnim partnerima i velikim događajima.

„To vas izlaže načinu na koji funkcioniše administrativni aparat“, rekla je.

Italijanska politika je puna gradonačelnika koji deluju kao da su predodređeni za nacionalne funkcije, ali uspeh na gradskom nivou ne mora nužno da se prenese na državu. Nisu svi poput Matea Rencija, koji je funkciju gradonačelnika Firence iskoristio kao odskočnu dasku za premijersku poziciju. S druge strane, gradonačelnica Rima iz Pokreta 5 zvezda Virdžinija Rađi izgubila je kredibilitet pod teretom upravljanja.

Italijanska levica u Salis vidi kandidatkinju sa snažnom ličnom pričom i bez političkog tereta, koja može da premosti podele i privuče mlađe birače.

Da li je to dovoljno da izazove Meloni, ili će ostati samo još jedno poglavlje u italijanskom ciklusu „autsajdera koji se pojave pa nestanu“, ostaje neizvesno.

Ono što je jasno jeste da Salis pokreće raspravu koju levica više ne može da izbegne: ne samo o tome ko treba da vodi, već i šta je spremna da žrtvuje da bi pobedila.

„Levica uvek pravi samo jednu grešku, inače bi stalno bila na vlasti. Uvek izlazi podeljena… Morate da se zapitate: da li je bolje da uđem u vladu tako što ću žrtvovati mali deo svoje ideologije, ili je važnije da ostanem u tvrdokornom, beskompromisnom stavu i izgubim izbore, i ne značim ništa kao opozicija?", pita Salis.