Jela ga sirotinja a preuzela gospoda - kavijar iz Kladova služen na "Titaniku"

Foto: Tokyono

Kladovski kavijar ili kladovski ajvar je bila vrsta kavijara koja se proizvodila u istočnoj Srbiji. Ime je dobio po gradu Kladovu, centralnom gradu u srpskom delu klisure Đerdapske klisure, vrata Dunava između Srbije i Rumunije. Napravljen od ikre raznih riba, kavijar je pre više decenija dobio zaštićenu geografsku oznaku i važio je za skupu poslasticu, koja se služila čak i na Titaniku.

Zbog svoje crne boje, staklastog i bisernog sjaja, odvojene i tonirane ikre bez opne okružene sopstvenim prirodnim uljem, nazvana je „Crni biser Kladova“.

Foto: JAKOV PONJAVIĆ/BBC

 I dok se na evropskim dvorovima služio uz najfinija vina kao aristokratska poslastica, u Srbiji ga je jela i sirotinja u neprerađenom obliku u kombinaciji sa seckanim lukom bez soli, možda samo s nekim dodatnim začinom.

Prema rečima Siniše Stamenkovića, nekadašnjeg direktora Ribarskog gazdinstva „Đerdap“, ovaj kavijar je bio među najboljima, jer su ribe morale da pređu više od 850 kilometara do mrestilišta u Đerdapu.

"Naš kavijar je bio među najboljima, jer su crnomorske morune i jesetre prelazile više od 850 kilometara do mrestilišta u Đerdapu. Kada bi stigle do Kladova, ikra im je bila u četvrtom ili petom stadijumu zrelosti, puna svih sastojaka potrebnih novom životu, dok, recimo, Rusi, beru ikru u trećem, takozvanom zelenom stadijumu. Takođe, koristili smo suvu metodu prerade, jedinstvenu u svetu, tokom koje ikra ne dolazi u kontakt sa vodom, koja utiče na kvalitet zrna i samog kavijara. Upotrebljavali smo samo prirodni konzervans i dobijali kavijar koji uopšte nije mirisao na ribu", objasnio je Stamenković pre nekoliko godina za domaće medije.

Dakle, iako je ovaj kavijar potekao od „sirotinje“ danas ono ipak predstavlja jedak luksuz a za njegovu degustaciju su u upotrebi specijalni pribori za njegovu degustaciju, koji su uglavnom od srebra. Čuveni belgijski arhitekta Henri van de Velde osmislio je pribor za kavijar kojeg su činile dvije viljuške i nož od srebra i kornjačevine. Sve je to više ličilo na muzejski eksponat nego na degustacioni pribor. Ima i takvih koji smatraju da se kavijar, da bi sačuvao ukus, mora jesti malim kašikama, napravljenim od biserne školjke, roga ili slonovače.

Da je srpski kavijar predstavljao senzaciju i luksus čak i na čuvenom „Titaniku“ nije iznenađenje, jer ipak, kako glasi stara legenda -  Srbi su jeli viljuškama dok su na Zapadu rukama.