Branislave, džaba si krečio

Karikatura: Zoran Tovirac

"Pročitao sam vaš komad i, mogu vam reći, sviđa mi se! Ima izvesnih grubosti, koje bi se dale i ublažiti, ali uglavnome je dobra stvar i sviđa mi se. Ja mislim da bi imala lepoga uspeha i na pozornici. Ali, ja vam, mladi čoveče, savetujem da uzmete ovaj rukopis, da ga odnesete kući i da ga spalite u furuni!", reče Milorad Šapčanin, tadašnji upravnik "Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta", obraćajući se mladom Branislavu Nušiću, komentarišući njegovo „Sumnjivo lice“.

Nema potrebe polemisati o tome da li je Nušić poslušao očinsko politički savjet tadašnjeg upravnika, jer je očigledno da je Branislav Nušić bio beskrupulozni borac protiv izopačenosti društva i sistema, ali umjesto lukom i strijelom, na neprijatelje je jurišao perom bez obzira na sve opasnosti koje su ga pratile, jer, kako kaže Sokrat: „Hrabar je onaj čovjek koji ne pobjegne, nego ostane na svom mjestu i bori se protiv neprijatelja“.

Nušićevo stavljanje prsta u oko, preciznim potezima desne ruke, koštalo ga je i robije, ali njegov „pogani“ jezik niko nije mogao ukrotiti zato što je Nušić, poput Platona, znao „da se od slobodnog čovjeka ne može napraviti rob, jer je slobodan čovjek slobodan i u zatvoru“.

Sve ovo pišem iz razloga što se nekoliko decenija poslije stiče utisak da je Nušićeva borba bila uzaludna i da narodi brdovitog Balkana zaista nisu shvatili Branislava Nušića. Možda i jesu, ali se nekada lakše braniti nerazumijevanjem i povući iz ringa. Ustvari, uvijek je lakše, tako da je savremeni „slobodan čovjek“ dobrovoljno pristao na doživotni kazamat.

Ne mogu, a da ne postavim pitanje šta bi Nušić pisao da je danas među nama? Da li bi imao više ili manje inspiracije? Kako bi Nušić komentarisao izborne procese? Evropske integracije? Na čijoj bi strani bio i da li bi uopšte imao stranu? Da li bi dao izjavu za BN ili za RTRS? Ko su sada gospođe ministarke i narodni poslanici, ko je savremeni Jerotije Pantić, Agaton Arsić ili Milan Novaković?

Korupcija, lažne diplome, nepotizam, politička prepucavanja, poltronstvo i malograđanština su očigledno i dan danas aktuelne teme, možda aktuelnije nego ikada, što dalje govori o tome da kao društvo za sve ove godine nismo napredovali ni milimetar (ako čak nismo otišli nekoliko kilometara u rikverc), nego se i dalje valjamo u istom živom blatu u kojem nas je Nušić i ostavio.

Ali, pitanje je dana kada će nas to živo blato napokon pojesti.

Darko Stojić