Mišićavi, ali ne i obdareni: Evo zašto su penisi na antičkim skulpturama tako MINIJATURNI

Foto: Agencije

Ako vam je ovo pitanje ikada palo na pamet, znajte da niste usamljeni palo je mnogima na pamet, bez obzira na pol i seksualnu opredjeljenost. Iako se očigledno radi o penisima u stanju opuštenosti, to ovdje nije opravdanje: vajari su svejedno mogli prikazivati ličnosti kao “obdarenije”, ali nisu. Zašto?

Radi se o zamjeni kulturne paradigme, u slučaju koji je samo naizgled prenijet na polje fizičkog, a u stvari se nalazi čvrsto na polju etike.

Danas se “veliki penisi smatraju vrijednim i muževnim, ali svi dokazi ukazuju na to da su nekada mali penisi smatrani boljim od velikih“, kaže Elen Oredson iz britanskog Nacionalnog arhiva.

Međutim, ne zbog njihove “upotrebne vrijednosti“ – uprkos tome što se radilo o visoko muževnoj kulturi, na kipovima su se preferisali manji polni organi u stanju opuštenosti zato što se željela prikazati i kao ideal istaknuti muška samokontrola na polju polnosti.

Štaviše, Aristofan u “Oblakinjama“ pruža opis idealnog muškog tijela i njegovu suprotnost. Na ovom mjestu veli slavni grčki pisac:

“Ako se posvetiš vršenju mojih pouka, tvoje grudi biće čvrste, ten blistav, ramena široka, jezik kratak, bokovi mišićavi, ali alatka mala. Ali ako budeš pratio dnevnu modu, bićeš blijed u tenu, imaćeš uska ramena, uske grudi, dug jezik, male bokove i veliku alatku; znaćeš kako da izneseš zamršene pravne argumente. Takođe ćeš sjajnim smatrati sve ono što je sramotno a sramotnim sve ono što je časno; rječju, valjaćeš se u izrodu kao Antimah”.

Jezikom simbola, u skulpturi takav izraz označava nevinost i čistotu.

Naravno, bitna je veličina prepucijuma, koji je na grčkim kipovima izražen, čime se možda sugeriše “obdarenost” u punoj veličini, bez vulgarnosti isticanja, koje bi takođe samo po sebi s moralne strane bilo za Grke neprihvatljivo, jer civilizacija je za njih upravo značila ovladavanje prirodom, spoljnom ali i unutrašnjom, u samom čovjeku, piše Telegraf.rs.