Predsjednik Amerike sa najkraćim stažom – održao govor na kiši, razbolio se i umro

Foto: Printscreen

Harison se rodio u bogatoj porodici u Virdžiniji, tek par godina pre nego što je SAD stekao nezavisnost. Kako je bio najmlađi od sedmero dece, nije ga čekalo veliko porodično nasledstvo, zbog čega je odlučio da izgradi karijeru u vojsci. Sa samo 28 godina postaje guverner Indijanske teritorije, što obuhvata teritoriju današnjeg Ohaja, Indijane i Viskonsina. Vodio je više vojnih kampanja protiv Indijanaca i uvek je pobeđivao, iako će i sami američki istoričari priznati da je uvek ratovao protiv značajno manje vojske nego što je bila njegova.

Nakon uspešne vojne karijere Harison se okreće politici, a njegova popularnost dovela ga je do Kongresa i američkog Senata. Uskoro se bliže izbori na kojima će Harison učestvovati kao kandidat Vig stranke – relativno nove stranke koja nastaje kao opozicija vladajućoj Demokratskoj stranci, prenosi Index.hr.

Bitno je da se napomene da se radi o novoj etapi u američkoj istoriji. 1840-ih više ne deluju političari i istaknuta imena iz Američkog rata za nezavisnost. Imigracija je sve veća, pravo glasa ima sve više građana SAD-a, s toga se od idućeg američkog predsednika očekuje da bude neko iz naroda. Neko koga će narod prepoznati kao jednog od svojih.

Moderna politička kampanja

Ekipa oko Vilijama Herisona je to prepoznala i tako je počela politička kampanja koja je kompletno maknula elemente bogatstva iz Harisonove biografije. Predstavilo ga je kao lokalnog ljubitelja jabukovače koji pije u skromnoj drvenoj kućici, a njegova bogataška pozadina nije nigde spomenuta.

Osim toga, američki istoričari opisuju njegovu kampanju kao vrlo sličnu modernim političkim kampanjama. Izmislio je slogan: „Tippecanoe and Tyler, too“, za koji se smatra da je prvi slogan u istoriji američke predsedničke kampanje.

Tipikanou je mesto gde je slavio vojnu pobedu protiv domorodačkog stanovništva, a Tajler je ime njegovog potpredsednika. Harison i njegov tim štampali su šoljice s njegovim likom, lepili postere njega kako pije jabukovaču u američkoj prirodi, ali isto tako i izmislili brojne pesme koje su zapravo bile neka vrsta hvalospeva njegovoj uspešnoj vojnoj karijeri.

Harisonova kampanja je bila uspešna i postao je deveti predsednik SAD-a 4. marta 1841. Održao je inauguracijski govor od puna dva sata. Pričao je o tome kako će biti skroman predsednik i dobar prema svima, međutim dok je to govorio, počelo je nevreme. Jak vetar i kiša nisu prekinuli Harisona u govoru. Bez ikakvog kišobrana i kabanice, zaradio je upalu pluća.

Umro je 4. aprla 1841., tačno mesec dana od inauguracijskog govora, od posledica upale pluća. Do dana današnjeg ostaje upamćen kao predsednik s najkraćim mandatom i najdužim govorom. Svi oni iza njega potrudiće se da skrate svoj govor, ali i da taj dan ne zaborave da ponesu kišobran.