Kako u Japanu prave zgrade otporne na zemljotres

Jedanaestog marta 2011. godine Japan je pogodio potres magnitude 9,1 stepen po Rihteru, najsnažniji potres zabilježen u toj zemlji.

Foto: Printscreen

Potres je izazvao cunami s valovima visine i do desetak spratova. Trajao je nekoliko minuta.

Šteta koju je cunami prouzrokovao na reaktorima u nuklearnim elektranama u Fukušimi, rezultirala je najvećom svjetskom nuklearnom krizom u novijoj istoriji.

Međutim, Japan tada nije zadesila sudbina Turske.

Tamošnje zgrade, otporne su na zemljotres.

Poštuju 3 pravila:

Taišin: Ovo je minimalni zahtjev za građevine otporne na zemljotres u Japanu i nalaže da grede, stubovi i zidovi budu minimalne debljine koje mogu da se nose sa podrhtavanjem.

Seišin: Sljedeći nivo se preporučuje za visoke zgrade i u njemu se koriste amortizeri koji apsorbuju veliki dio energije zemljotresa. U suštini, slojevi debelih gumenih mapa se postavljaju na tlo ispod temelja, čime se apsorbuju potresi.

Menšin: Ovo je najnapredniji oblik zgrada otpornih na zemljotrese u Japanu, a takođe i najskuplji. Sama građevinska konstrukcija je izolovana od tla slojevima olova, čelika i gume koji se kreću nezavisno od zemlje ispod. To znači da se sama zgrada veoma malo "ljulja" - čak i tokom najtežih zemljotresa.